УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Република. Грчка је чланица Шенгенског споразума, тако да наши грађани - носиоци биометријских ПИ могу у Грчкој боравити, туристички или пословно, до 90 дана без виза. Уколико се путује из других разлога са намером да се у Грчкој борави у периоду дужем од 90 дана, потребно је пре путовања добити посебну визу којом се започиње поступак добијања дозволе боравка (нпр. студентска, спајање породице...). Уношење и изношење новца у кешу је ограничено обавезом пријављивања, уколико сума новца прелази 10.000 евра. Уношење кућних љубимаца је регулисано европским законодавством, те је неопходно имати: - пасош, - потврду о вакцинацији против беснила не старију од 15 дана, - сертификат овлашћеног ветеринара о здравственом стању. Уношење ловачког оружја је дозвољено (једна пушка, резервна цев, 500 метака), пријављује се грчкој царини, која издаје дозволу за привремени увоз и полицији, која издаје дозволу за привремено ношење оружја. Уколико грчким граничним органима није позната ова процедура, треба се позвати на грчки Закон бр.2168.
Контакти пограничних и царинских органа на граничним прелазима (телефони):
- Евзони, полиција +30 2343051111, царина +30 2343051200,
- Никис, полиција +30 2385045557, царина +30 2385045563,
- Доирани, полиција +30 2341097572, царина +30 2341097100,
- Промахонас, полиција  +30 2323041222, царина +30 2323041232,
- Атина (аеродром), полиција +30 2103531052, царина +30 2103542131,
- Родос, полиција +30 2241082882, царина +30 2241082901,
- Крф,  + 30 2661089600.
Поседовање, коришћење и продаја опојних дрога је забрањена и казне и када су у питању мале количине могу бити изузетно високе. Грчка царина има изузетно строга правила у односу на извоз антиквитета, укључујући и камење са археолошких налазишта, чије кршење може довести до високих новчаних казни, или казне затвора.

ТРАНСПОРТ

Најважнији аеродроми у Грчкој су Атина, Солун, Крф, Ираклион (Крит), Родос. Напомињемо да сва већа грчка острва имају аеродроме, који су поред локалних летова, опремљени за прихват међународних чартер летова. Најзначајније луке су: Пиреј, Солун, Патрас. Железничка мрежа није у потпуности развијена, директна линија са Србијом постоји само из Солуна. Путна мрежа је доста развијена, са већим бројем аутопутева, коју су у појединим деоницама полуатопутеви: -  „Егнатиа одос“ Игуменица-турска граница, - „Етники одос“, Евзони-Солун-Атина (путарина око 40 евра укупно), Атина-Патрас (путарина око 10 евра). Неопходно је поседовање међународне возачке дозволе, поред националне, као и међународног осигурања возила – зелене карте.

БЕЗБЕДНОСТ

Штрајкови и демонстрације, који су иначе у Грчкој чести, су постали скоро свакодневни – нарочито у Атини. Током немира су сукоби са полицијом скоро неминовни. Наиме, групе углавном анархиста и радикалних левичара користе мирне (унапред заказане и одобрене) протесте, за изазивање директних сукоба са полицијом и нападе на државне објекте, али и објекте банака и друге „симболе“ крупног капитала. Поред тога, исти објекти представљају и циљ бомбашких напада терористичких организација, међу којима најпознатија „Револуционарна борба“. Дојаве о подметнутим бомбама су редовне, те се експлозивне направе у највећем броју случајева активирају у раним јутарњим сатима. Указујемо да се укупна ситуација у последње време донекле поправила. Утисак је, међутим, да ће се, с обзиром на дубину економске кризе, као и последице до којих неопхподне мере Владе свакако доводе и које директно утичу на социјални положај становништва, нарочито на сиромашније слојеве – раднике, пензионере, службенике, током ове године понављати протести, током којих ће бити и активности наведених насилних група. Мишљења смо, такође, да ће током летњих месеци протести бити слабијег интензитета (нарочито у августу), док је за очекивати да ће се током јесени њихов број повећати. Међутим у односу на безбедносне ризике за наше грађане – туристе, истичемо да је безбедносни ризик условљен наведеном ситуацијом изузетно низак, или он чак ни не постоји, јер наши грађани своје одморе генерално користе у мањим, туристичким местима, на острвима, на Халкидикију и сл. Наиме, највећи број наших грађана не проводи своје одморе у високоризичним местима: центар Атине (посебно око трга Омоније и трга Караискаки, Ексархија), центар Солуна (главни трг Аристотелус, улице Цимиски и Митрополеос. Стога, саветујемо  наше грађане да генерално избегавају наведене крајеве, јер су у истима, нарочито у ноћним сатима, и када нема демонстрација изложени ризику од крађа и другим непријатностима. Такође, апелујемо на организаторе ђачких екскурзија да не резервишу хотелски смештај у овим крајевима, што се нажалост редовно чини, посебно када су у питању хотели у близини Омоније и Караискакија у Атини. Такође, општи је савет туристима да избегавају сва места окупљања демонстраната, али и друга места на којима се окупља већи број људи. Напомињемо да се та места углавном поклапају са напред наведеним деловима Атине и Солуна. Демонстрације се одржавају и по појединим мањим градовима (Патра, Лариса), али су знатно мањег интензитета и мање насилне. У односу на друге безбедносне ризике, подсећамо да су у Грчкој током летњих месеци чести пожари, да се Грчка налази на трусном подручју, те су могући земљотреси. Такође, како су наши туристи углавном моторизовани, апелујемо на опрез наших грађана јер је Грчка по броју фаталних саобраћајних удеса на 4 месту у ЕУ, превасходно јер се у Грчкој вози изразито агресивно и углавном се не поштују правила која штите пешаке. Телефони за хитне случајеве су: 100 полиција, 166 хитна помоћ, 199 ватрогасци. Поред наведеног, а на основу лоших искустава наших грађана (као и других туриста), указујемо на ризике у појединим местима познатих туристичких дестинација у Грчкој:
- место Лаганас на острву Закинтос;
- место  Кавос на острву Крф;
- место Кардамена на острву Кос;
- место Фалираки на острву Родос;
- места Херсонисос и Малиа на острву Крит.
Наиме, наведена места позната по бројним ексцесима, крађама, злоупотреби алкохола и наркотика, немоћи локалне полиције у сузбијању ових дела превасходно због бројности изгредника – такође странаца – „туриста“. Међутим, ваља имати на уму да поједине туристе, посебно млађе, привлаче управо оваква места.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Здравствене услуге у Грчкој су довољно развијене, слично ситуацији у Србији. Приватне клинике су изузетно опремљене, али су и услуге значајно скупље. Државне болнице не наплаћују своје услуге у хитним случајевима. Напомињемо да су државне болнице по острвима и мањим местима лоше опремљене, те се у озбиљнијим случајевима пацијенти превозе у болнице у Атини и Солуну. Указујемо да је у Грчкој обичај да неко од родбине или пријатеља скоро увек буде са пацијентом (у случају деце по 24 часа), јер медицинско особље недовољно и често незаинтересовано. Међутим, напомињемо да је било случајева одбијања да се наши грађани и у оваквим хитним случајевима приме у болнице без гаранција осигурања или чак Амбасаде или Генералног конзулата у Солуну. Такође, било је и случајева покушаја задржавања пацијената због неисплаћених дуговања за лечење. Истичемо потребу да наши грађани пред путовање у Грчку уплате приватно здравствено осигурање, бар и у наjмањим износима. Такође, саветујемо да пред путовање у Грчку грађани из истих разлога од матичних филијала РЗЗО прибаве потврде о здравственом стању осигураног лица ради коришћења здравствене заштите у иностранству, како би им евентуални трошкови били признати.
НОВАЦ

У Грчкој се користи евро, могуће је користити кредитне и дебитне картице (најзаступљеније - Мастеркард, Виза), мада се оне користе знатно мање него у Србији. Уобичајено је да се углавном користи кеш, тако да мање радње, хотели, ресторани често нису опремљени потребном опремом и не примају картице. Оквирне цене превоза Атина – Солун су (авион 100 евра, воз 40, аутобус 40), цене смештаја (од 20 евра по особи) и исхране (од 10 евра по особи) се разликују.