ULAZAK I IZLAZAK IZ ZEMLjE

Republika Grčka je članica Šengenskog sporazuma, tako da naši građani - nosioci biometrijskih PI mogu u Grčkoj boraviti, turistički ili poslovno, do 90 dana bez viza. Ukoliko se putuje iz drugih razloga sa namerom da se u Grčkoj boravi u periodu dužem od 90 dana, potrebno je pre putovanja dobiti posebnu vizu kojom se započinje postupak dobijanja dozvole boravka (npr. studentska, spajanje porodice...). Unošenje i iznošenje novca u kešu je ograničeno obavezom prijavljivanja, ukoliko suma novca prelazi 10.000 evra. Unošenje kućnih ljubimaca je regulisano evropskim zakonodavstvom, te je neophodno imati: - pasoš, - potvrdu o vakcinaciji protiv besnila ne stariju od 15 dana, - sertifikat ovlašćenog veterinara o zdravstvenom stanju. Unošenje lovačkog oružja je dozvoljeno (jedna puška, rezervna cev, 500 metaka), prijavljuje se grčkoj carini, koja izdaje dozvolu za privremeni uvoz i policiji, koja izdaje dozvolu za privremeno nošenje oružja. Ukoliko grčkim graničnim organima nije poznata ova procedura, treba se pozvati na grčki Zakon br.2168.
Kontakti pograničnih i carinskih organa na graničnim prelazima (telefoni):
- Evzoni, policija +30 2343051111, carina +30 2343051200,
- Nikis, policija +30 2385045557, carina +30 2385045563,
- Doirani, policija +30 2341097572, carina +30 2341097100,
- Promahonas, policija  +30 2323041222, carina +30 2323041232,
- Atina (aerodrom), policija +30 2103531052, carina +30 2103542131,
- Rodos, policija +30 2241082882, carina +30 2241082901,
- Krf,  + 30 2661089600.
Posedovanje, korišćenje i prodaja opojnih droga je zabranjena i kazne i kada su u pitanju male količine mogu biti izuzetno visoke. Grčka carina ima izuzetno stroga pravila u odnosu na izvoz antikviteta, uključujući i kamenje sa arheoloških nalazišta, čije kršenje može dovesti do visokih novčanih kazni, ili kazne zatvora.

TRANSPORT  

Najvažniji aerodromi u Grčkoj su Atina, Solun, Krf, Iraklion (Krit), Rodos. Napominjemo da sva veća grčka ostrva imaju aerodrome, koji su pored lokalnih letova, opremljeni za prihvat međunarodnih čarter letova. Najznačajnije luke su: Pirej, Solun, Patras. Železnička mreža nije u potpunosti razvijena, direktna linija sa Srbijom postoji samo iz Soluna. Putna mreža je dosta razvijena, sa većim brojem autoputeva, koju su u pojedinim deonicama poluatoputevi: -  „Egnatia odos“ Igumenica-turska granica, - „Etniki odos“, Evzoni-Solun-Atina (putarina oko 40 evra ukupno), Atina-Patras (putarina oko 10 evra). Neophodno je posedovanje međunarodne vozačke dozvole, pored nacionalne, kao i međunarodnog osiguranja vozila – zelene karte.

BEZBEDNOST

Štrajkovi i demonstracije, koji su inače u Grčkoj česti, su postali skoro svakodnevni – naročito u Atini. Tokom nemira su sukobi sa policijom skoro neminovni. Naime, grupe uglavnom anarhista i radikalnih levičara koriste mirne (unapred zakazane i odobrene) proteste, za izazivanje direktnih sukoba sa policijom i napade na državne objekte, ali i objekte banaka i druge „simbole“ krupnog kapitala. Pored toga, isti objekti predstavljaju i cilj bombaških napada terorističkih organizacija, među kojima najpoznatija „Revolucionarna borba“. Dojave o podmetnutim bombama su redovne, te se eksplozivne naprave u najvećem broju slučajeva aktiviraju u ranim jutarnjim satima. Ukazujemo da se ukupna situacija u poslednje vreme donekle popravila. Utisak je, međutim, da će se, s obzirom na dubinu ekonomske krize, kao i posledice do kojih neophpodne mere Vlade svakako dovode i koje direktno utiču na socijalni položaj stanovništva, naročito na siromašnije slojeve – radnike, penzionere, službenike, tokom ove godine ponavljati protesti, tokom kojih će biti i aktivnosti navedenih nasilnih grupa. Mišljenja smo, takođe, da će tokom letnjih meseci protesti biti slabijeg intenziteta (naročito u avgustu), dok je za očekivati da će se tokom jeseni njihov broj povećati. Međutim u odnosu na bezbednosne rizike za naše građane – turiste, ističemo da je bezbednosni rizik uslovljen navedenom situacijom izuzetno nizak, ili on čak ni ne postoji, jer naši građani svoje odmore generalno koriste u manjim, turističkim mestima, na ostrvima, na Halkidikiju i sl. Naime, najveći broj naših građana ne provodi svoje odmore u visokorizičnim mestima: centar Atine (posebno oko trga Omonije i trga Karaiskaki, Eksarhija), centar Soluna (glavni trg Aristotelus, ulice Cimiski i Mitropoleos. Stoga, savetujemo  naše građane da generalno izbegavaju navedene krajeve, jer su u istima, naročito u noćnim satima, i kada nema demonstracija izloženi riziku od krađa i drugim neprijatnostima. Takođe, apelujemo na organizatore đačkih ekskurzija da ne rezervišu hotelski smeštaj u ovim krajevima, što se nažalost redovno čini, posebno kada su u pitanju hoteli u blizini Omonije i Karaiskakija u Atini. Takođe, opšti je savet turistima da izbegavaju sva mesta okupljanja demonstranata, ali i druga mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi. Napominjemo da se ta mesta uglavnom poklapaju sa napred navedenim delovima Atine i Soluna. Demonstracije se održavaju i po pojedinim manjim gradovima (Patra, Larisa), ali su znatno manjeg intenziteta i manje nasilne. U odnosu na druge bezbednosne rizike, podsećamo da su u Grčkoj tokom letnjih meseci česti požari, da se Grčka nalazi na trusnom području, te su mogući zemljotresi. Takođe, kako su naši turisti uglavnom motorizovani, apelujemo na oprez naših građana jer je Grčka po broju fatalnih saobraćajnih udesa na 4 mestu u EU, prevashodno jer se u Grčkoj vozi izrazito agresivno i uglavnom se ne poštuju pravila koja štite pešake. Telefoni za hitne slučajeve su: 100 policija, 166 hitna pomoć, 199 vatrogasci. Pored navedenog, a na osnovu loših iskustava naših građana (kao i drugih turista), ukazujemo na rizike u pojedinim mestima poznatih turističkih destinacija u Grčkoj:
- mesto Laganas na ostrvu Zakintos;
- mesto  Kavos na ostrvu Krf;
- mesto Kardamena na ostrvu Kos;
- mesto Faliraki na ostrvu Rodos;
- mesta Hersonisos i Malia na ostrvu Krit.
Naime, navedena mesta poznata po brojnim ekscesima, krađama, zloupotrebi alkohola i narkotika, nemoći lokalne policije u suzbijanju ovih dela prevashodno zbog brojnosti izgrednika – takođe stranaca – „turista“. Međutim, valja imati na umu da pojedine turiste, posebno mlađe, privlače upravo ovakva mesta.

ZDRAVSTVENA SITUACIJA

Zdravstvene usluge u Grčkoj su dovoljno razvijene, slično situaciji u Srbiji. Privatne klinike su izuzetno opremljene, ali su i usluge značajno skuplje. Državne bolnice ne naplaćuju svoje usluge u hitnim slučajevima. Napominjemo da su državne bolnice po ostrvima i manjim mestima loše opremljene, te se u ozbiljnijim slučajevima pacijenti prevoze u bolnice u Atini i Solunu. Ukazujemo da je u Grčkoj običaj da neko od rodbine ili prijatelja skoro uvek bude sa pacijentom (u slučaju dece po 24 časa), jer medicinsko osoblje nedovoljno i često nezainteresovano. Međutim, napominjemo da je bilo slučajeva odbijanja da se naši građani i u ovakvim hitnim slučajevima prime u bolnice bez garancija osiguranja ili čak Ambasade ili Generalnog konzulata u Solunu. Takođe, bilo je i slučajeva pokušaja zadržavanja pacijenata zbog neisplaćenih dugovanja za lečenje. Ističemo potrebu da naši građani pred putovanje u Grčku uplate privatno zdravstveno osiguranje, bar i u najmanjim iznosima. Takođe, savetujemo da pred putovanje u Grčku građani iz istih razloga od matičnih filijala RZZO pribave potvrde o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu, kako bi im eventualni troškovi bili priznati.

NOVAC

U Grčkoj se koristi evro, moguće je koristiti kreditne i debitne kartice (najzastupljenije - Masterkard, Viza), mada se one koriste znatno manje nego u Srbiji. Uobičajeno je da se uglavnom koristi keš, tako da manje radnje, hoteli, restorani često nisu opremljeni potrebnom opremom i ne primaju kartice. Okvirne cene prevoza Atina – Solun su (avion 100 evra, voz 40, autobus 40), cene smeštaja (od 20 evra po osobi) i ishrane (od 10 evra po osobi) se razlikuju.